Istaknuti vaterpolo radnik, generalni sekretar Vaterpolo saveza Beograda, Milan Marjanović je preminuo posle kraće i teške bolesti u 56. godini u subotu 13. januara u Beogradu.
Preranim odlaskom Milana Marjanovića, srpski vaterpolo je pretrpeo veliki gubitak. Ostao je bez velikog i vernog poslanika koji je bio primer koliko i kako ovaj sport može da se voli.
Rođen je 8. avgusta 1968. godine u Beogradu, u kojem je završio Rudarsko-geološki fakultet. Još kao osnovac zavoleo je bazen. Trenirao je plivanje na bazenu ’25. maj’ od drugog razreda, da bi od šestog sa bratom Nikolom prešao na vaterpolo u VK ’Student’. Igračku karijeru je prekinuo odlaskom u vojsku.
Po povratku iz armije počinje duga i uspešna karijera van bazena. Postao je vaterpolo sudija, ali se tu nije dugo zadržao. Okrenuo se trenerskom pozivu, na bazenu ’25. maj’ je radio u istoimenom klubu. Njegovu posvećenost i talenat za stručni rad uočili su VK ’Crvena zvezda’. U radu sa mlađim kategorijama uspeo je da donese titulu sa generacijom u kojoj su igrali Milanković, Vukašinović, Čolović…
Posle trenerske karijere druženje sa bazenom kao delegat. U isto vreme nekoliko godina je radio kao honorani saradnik „Sportskog Žurnala“ i pišući sjajne tekstove doprineo je medijskoj promociji vaterpola i sporta uopšte.
Bio je autoritet, ličnost koji je smirenošću i znanjem lako nalazio rešenje i za nekada teške situacije na najvažnijim utakmicama. Omiljen na svakom mestu predstavljao je vaterpolo na nalepši način. Napredovao je kao delegat ali se isticao i organizacionim sposobnostima.
Svoje umeće, na vrhunski način je pokazao učestvovanjem u organizaciji brojnih kako domaćih, tako i međunarodnih takmičenja. Ostaće upamćen njegov ogroman doprinos u organizaciji Evropskog prvenstva 2016. u Areni, kao i Svetskih juniorskih prvenstava 2018. i 2022. godine takođe u Beogradu. Njegov smisao za organizaciju prepoznavali su i van granica Srbije, pa je tako učestvovao u organizaciji Svetskog juniorskog prvenstva u Podgorici 2016. godine. Za sve što je radio dobijao je pohvale sa svih strana.
Voleo je da radi sa mladima, da ih prati kroz takmičenja na nivou Vaterpolo saveza Beograda u čijem je rukovođenju godinama uspešno učestvovao. Brojne generacije su igrajući na ovim turnirima zavolele vaterpolo a druženje sa omiljenim Milančetom je za sve njih bio podstrek da ostanu verni trofejnom sportu.
Bio je ponosan na suprugu Biljanu i sinove, uspešne mlade ljude Uroša i Stefana koji su, pored svojih obaveza, takođe deo velike srpske vaterpolo porodice.
Vreme i mesto komemorativne sednice kao i vreme i mesto sahrane Milana Marjanovića biće naknadno saopšteni.